Jedne prilike noć me uhvatila na Ibarskoj magistrali te sam morala svratit u neki hotel u Gornjem Milanovcu. (Da se razumijemo –nisam kamiondžija). Za Gornji Milanovac prvi put saznadoh u  prvom razredu Osnovne škole, jer bijah pretplatnik na «Dječije novine" koje su se tu štampale.

Umjesto jedne planirane noći, ja  provedoh neplanirane tri.

Iste noći na večeri u hotelu upoznah Bebi Dol. Sjedile smo za stolom jedna preko puta druge i brojale zalogaje jedna drugoj. Bebi Dol  je k'o tava mesa, al' jede k'o ala ;-) Tad je u gradu bila neka dječija manifestacija i Bebi Dol je pjevala za mališane. Nije loša, simpatična je, samo da manje melja kad priča ;-)

 Sjećate li se narodne pjesme :»Sa Ovčara i Kablara»?. Eh, ta planina Kablar vam dođe kod Gornjeg Milanovca. Znam da nije bitna informacija, al' et…to da imate neku orjentaciju gdje dođe ovaj grad ;-)

 Domoroci su me drugi dan uputili u neko selo (Koštunići) rekavši da u njemu ima «Etno-muzej», jer  ja sam miljenik etno muzike i sve što je etno ;-) Etno muzika je super za raspoloženje, ne volim riječi, jer smatram da meni niko ne može govoriti (pjevati) šta ja treba da osjećam u nekoj pjesmi. U Koštunićima su me dočekali seljani govoreći ponosno da je Vojislav Koštunica porijeklom iz tog sela. Klimala sam glavom sa osmjehom na licu. Nisam imala srca da im kažem da me za to baš boli briga.

Na dječiju manifestaciju u GM, iz Koštunića, stigla sam  na vrijeme. Bebi Dol je pjevala……Iznad duge….

» Da li takvo mesto postoji, mora da postoji, tamo se ne stiže vozom ni brodom, ono je negde daleko, daleko iza meseca, iza kiše. Negde tu iza duge gde ljubav sja, negde postoji zemlja o kojoj sanjam ja. Tamo, tu iza duge nebo zri, snovi daju ti pravo da tamo budeš ti! I jednog dana videću ja zvezdu koja s neba pada meni. Probudiću se u toj zemlji gde za mene sve se rađa, večno zeleni. Negde, tu iza duge ptice su, znaj, ptice su iznad duge zašto ne mogu ja? I ako srećne ptice lete iznad duge, zar ne mogu ja…

Kasnije je na moj zahtjev otpjevala "Mustafu"  ;-)

 P.S. Poštovani čitaoci sa ovim završavam svoje putopise po Srbiji, Vojvodini i Crnoj Gori, a u narednim postovima pričaću vam o putovanjima kod susjeda koji nam dođu zapadno ;-)